Ruska šesnaestica je kompleksno mineralno đubrivo sa balansiranim odnosom azota, fosfora i kalijuma (16:16:16). Ova formula obezbeđuje:
Brz početni rast zahvaljujući azotu
Razvoj korena i cvetova uz pomoć fosfora
Otpornost i kvalitet ploda zahvaljujući kalijumu
Dodatan sumpor u sastavu poboljšava sintezu proteina i povećava sadržaj ulja u uljaricama.
U Srbiji je cena NPK 16:16:16 đubriva u 2026. god skočila u odnosu na prethodnu sezonu 2025. god. u proseku za 50-70 evra po toni.
Trenutna cena 73-79 din/kg
U decembru 2025. god. cena se kretala u rasponu od 62-66 din/kg
U januaru 2026. godine cena se kretala od 61-65 din/kg
U martu 2026. god. cena se kretala od 64-69 din/kg
U aprilu 2026. godine cena se popela na nivo od 71-75 din/kg
Na cenu najviše utiču sledeći faktori:
- Pakovanje (mali dzakovi od 25/1 kg ili jumbo vreća 600kg, razlika je obično 1din.)
- Prevoz (cena zna da varira od 0,5 din do čak 4 din u zavisnosti od udaljenosti)
- Količina (na veće količine se obično dobijaju povoljnije cene )
- Period godine (najčešće je u predsezoni jeftiniji nego kad dođe vreme primene)
📢 Proveri koja je trenutna cena Kana i raspoložive količine:
Pozovite 064/646 8807 i informišite se o tačnim cenama i dostupnosti 16:16:16 djubriva
1. Energetski troškovi
Prirodni gas čini 70–80% troškova proizvodnje azotnih đubriva.
Kada gas poskupi, cena NPK formula (uključujući 16:16:16) automatski raste.
U 2025–2026. gas je u Evropi i Aziji značajno poskupeo, što je direktno podiglo cene.
2. Transport i logistika
Rast cena goriva i transportnih usluga povećava krajnju cenu po kilogramu.
U Srbiji se dodatno oseća trošak uvoza jer se većina mineralnih đubriva uvozi.
3. Geopolitičke tenzije
Ograničenja u snabdevanju iz Rusije i Ukrajine, kao i poremećaji u globalnim lancima, smanjuju dostupnost.
Tržište đubriva postaje strateški važno poput nafte i žitarica.
4. Klimatski faktori
Suše i ekstremne temperature smanjuju prinose, pa farmeri traže više đubriva da nadoknade gubitke.
Istovremeno, klimatski problemi smanjuju proizvodnju u nekim regionima, pa raste globalna potražnja.
Poljoprivrednici smanjuju količine đubriva (15–20% manje u nekim delovima Srbije).
To vodi ka padu prinosa pšenice i kukuruza za 10–30%, zavisno od zemljišta i vremenskih uslova.
Kvalitet zrna (posebno proteini kod pšenice) opada kada se smanji prihrana.