Podaci o proizvodnji i izvozu soje iz celog sveta su vrlo različiti. Dok je sa jedne strane Narodna Republika Kina objavila da će na neodređeno vreme da obustavi izvoz soje, dotle su ohrabrujući podaci koji nam stižu iz Rusije. Naime, na oko 12 miliona hektara čak se u ovoj zemlji trenutno završava setva soje. Što se tiče teritorije Sjedinjenih Američkih Država, usled nemira koji su nedavno zabeleženi u ovoj zemlji, stižu nam vrlo oprečne informacije.
Američki dolar je sve slabiji prema evropskoj valuti. Ali je zato cena nafte donekle sigurna na svetskom tržištu.
Kina je, ipak odlučila da se bori, pa je zabeleženo da mnoge firme koje su u državnom vlasništvu ne kupuju niti soju iz Sjedinjenih Američkih Država, niti svinje, a pretpostavlja se da će takav trend vladati i u toku narednih meseci. Takođe je zabeležen i veliki broj otkazivanja ranijih narudžbina.
Kakvo je stanje na evropskom tržištu?
Za sada je primetno da je značajan manjak palminog ulja na evropskom tržištu. Upravo iz tog razloga na prvom mestu je primetan rast cene uljane repice.
Na teritoriji Nemačke je vidljivo da na farmama ima sve manje svinja. Inače, podsećanja radi, u toku 2019. godine je na nemačkom tržištu bilo čak 26 miliona svinja u tovu, a opet i to je manje nego prethodne, 2018. godine. Tačnije, procenjuje se da je to u odnosu na prošlu godinu manje za 369 000 svinja.
Mnoge kompanije koje su u toj oblasti poslovale su obustavile svoje poslovanje. Prema podacima koji su dostupni, tokom 2019. godine je zatvoreno čak 2 200 takvih kompanija na području Nemačke.
Što se tiče stanja u Mađarskoj, situacija je, čini se nešto bolja. Pretpostavlja se da je to primarno zato što je Vlada Republike Mađarske zvanično objavila da će pokušati kroz paket pomoći, koji je namenjen poljoprivrednicima, da smanji negativne posledice pandemije.
Taj paket podrazumeva 143 miliona evra, koliko je namenjeno stočarima, a ta sredstva će moći da iskoriste kako bi proširili kapacitete postojećih objekata, odnosno da bi mogli da podignu nove.
Osim stočarima, pomoć je namenjena i cvećarima, ali i povrtarima i to u iznosu od 143 miliona evra. Svako od njih ko bude ispunio uslove za dobijanje takve vrste pomoći će imati pravo da je iskoristi za podizanje novih staklenika, zatim za izgradnju skladišnog prostora, kao i za ugradnju novih linija za pakovanje proizvoda.
Suša koja je zadesila Bugarsku je značajno uticala negativno na prinos pšenice. Prema procenama stručnjaka, ove godine bi prinos pšenice u celoj zemlji trebalo da bude oko 3,4 miliona tona. A ta količina je za čak 30% manja nego što je to bila u toku prethodne godine.
Poređenje cena žitarica na evropskom tržištu
Procena je da je cena pšenice u junu 2020. godine 182 evra za tonu, ali da će terminska cena u septembru iste godine biti 18,5 evra po toni pšenice.
Cena uljane repice bi trebalo da ostane na istom nivou. Tačnije, u junu 2020. godine je definisana cena 371 evro za tonu, a istovetna je i terminska cena za avgust 2020. godine.
Zanimljivo je da je terminska cena kukuruza viša za 5,5 evra po toni. U junu 2020. godine ona iznosi 163 evra za tonu, dok je terminska cena 168,5 evra, takođe za tonu kukuruza.
Stanje na američkom tržištu
Osim socijalnih nemira koji su u velikoj meri paralisali američke gradove, primetan je i značajan nivo nezaposlenih. Po procenama, više od čak 40 miliona stanovnika Amerike je nezaposleno.
Sve to utiče i na cenu soje, ali i pšenice i drugih, tako da su cene značajno niže u ovom trenutku.
Dodatno celokupnu situaciju otežava i problem sa Kinom, jer je upitno kada će biti realizovan plan o prodaji poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od 32 milijarde dolara, koji je trebalo da bude realizovan u naredne dve godine.
Pored svega toga, poznato je da je otkazana i kupovina značajne količine svinjskog mesa, čak 30 000 tona, što je u suštini prosečna mesečna kvota kada je uvoz u Ameriku u pitanju.
A kako klanice još uvek ne rade punom parom, čini se da će stočari u ovoj zemlji biti u još većem problemu, te da će morati da izvrše eutanaziju nad značajnim delom stočnog fonda.
Poznato je da je do sada, odnosno u toku prvog tromesečja Kina kupila i svinjsko meso za 691 milion dolara i soju za 1 milijardu dolara. Ali se postavlja pitanje da li će slabljenje američkog dolara uticati na veću kupovinu soje, pa makar to moralo da se učini i preko tržišta takozvanih trećih zemalja.
Kakvo je stanje na ruskom tržištu?
Zasađenih 12 miliona hektara je čak oko 90% od ukupne planirane površine u Rusiji. Ali i ova zemlja se bori sa nezaposlenošću, jer podaci pokazuju da je bez posla ostalo više od 9 miliona ljudi.
Nadležni u pojedinim regionima su se potrudili da pokušaju da vrate ljude na selo, pa daju svu potrebnu hranu za tov i još dva praseta svakome ko odluči to da učini.
Rusija još uvek vodi pregovore o izvozu sa Kinom, a postoji želja i da se poveća broj svinja i izvoz u Vijetnam i u Hong Kong.