Postupak poznat kao zaoravanje žetvenih ostataka se smatra jednom od najboljih opcija, a kako bi se organska materija vratila u proces kruženja.
Pozovite nas: 015/319 295
Da bi prinos na određenom zemljištu bio što bolji, važno je izvršiti pripremu zemljišta na adekvatan način. Međutim, mnogi vlasnici zemljišta baš i ne vode o tome naročito računa, pa ostave njive zapuštene posle žetve. Sve to dovodi do bujanja korova, što značajno utiče kasnije na uzgoj na tom zemljištu.
Spaljivanje žetvenih ostataka
Mnogi se odlučuju za opciju da jednostavno spale žetvene ostatke, iako to jeste zakonom zabranjeno. A sem toga, lako se može dogoditi da dođe i do značajne materijalne štete. Naime, u većini slučajeva se događa da se požar razbukti i postane potpuno nekontrolisan. Tada sasvim logično dolazi i do želje ljudi da ugase taj požar, a onda se neretko dogodi i da ljudi budu povređeni. Da ne pominjemo i materijalnu štetu, koja se tom prilikom bez sumnje javlja.
Naravno, treba se osvrnuti i na životnu sredinu i njenu zaštitu. Sasvim logično, kako se prilikom sagorevanja žetvenih ostataka javljaju visoke temperature, onda opet očekivano dolazi i do gubitka organske materije, ali i nekih mikroorganizama koji su korisni. Životna sredina biva zagađena u tom slučaju, kako na samom zemljištu na kome je došlo do paljenja, tako i u njegovoj okolini. Menjaju se i osobine zemljište i sve to zajedno ima vrlo loš uticaj na okolinu.
Ljušćenje strništa
Međutim, treba imati na umu da u proseku između 5 i 7 tona slame po jednom hektaru ostaje posle žetve pšenice. A ona se svakako može i ubuduće koristiti i to za prostirku u štalama i oborima, te uopšteno za stoku.
Preporuka je odmah odneti slamu nakon žetve i izvršiti ljušćenje strništa, kako bi zemljište bilo što bolje pripremljeno za kasnije. Prema mišljenju stručnjaka, to bi trebalo uraditi na dubini od 10 do 12 centimetara i to ako je moguće, odmah posle žetve.
Na taj način će biti prekinuto takozvano kapilarno podizanje vode, koja je na tom zemljištu sačuvana iz ranije žetve, pa će doći postepeno i do njenog gubljenja uz pomoć isparavanja, koje se sasvim očekivano javlja u letnjem periodu.
Sem toga, postoji i još jedan razlog zbog koga treba izvršiti odmah posle žetve ljušćenje strništa. Na taj način će biti izazvan rast korova, koji će uz pomoć određenih preparata biti uništen odmah. Uz to, taj postupak ima za cilj uništenje već postojećeg korova na određenom zemljištu.
Preporuka je svakako da žetveni ostaci ne budu uklanjani sa zemljišta, već da prvo budu ravnomerno raspoređeni preko cele površine, a zatim i usitnjeni. Kada se budu javili povoljni uslovi, trebalo bi na konkretnom zemljištu pristupiti oranju. Valjalo bi da dubina zaoravanja bude do 20 centimetara. U principu, uopšteno je pravilo da zaoravanje može biti pliće, a u slučaju da ima manje žetvene mase, odnosno da može biti i dublje, ukoliko je ima više.
Treba znati i to da može doći do pojave koja je poznata kao azotna depresija. Reč je o procesu u kome mikroorganizmi prilikom razlaganja te biomase, da bi opstali, koriste nitratni azot, koji se inače nalazi u zemljišnom rastvoru. Zato je važno uneti ga u zemljište u toku postupka zaoravanja biomase. Svakako će vam naši zaštitari preporučiti preparat koji bi trebalo tom prilikom koristiti.
Još treba napomenuti i to da najpre od perioda kada se vrši žetva ili berba zavisi i kada je najbolje da bude izvršeno zaoravanje. Ipak, u pojedinim situacijama je čak i bolje da žetveni ostaci ne budu dirani, te da ostanu na zemljištu određeni vremenski period. Tada se događa da oni budu mekši, što je sve mnogo lakše prilikom zaoravanja. U svakom slučaju je uvek dobro da se sa nekim stručnjakom posavetujete oko toga kada bi trebalo da bude izvršeno zaoravanje na vašoj njivi, kako biste bili potpuno sigurni i da biste je pripremili za sledeću setvu na najbolji mogući način.
